قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿١﴾
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи,
بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿١﴾
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи,
مَلِكِ ٱلنَّاسِ ﴿٢﴾
Владара људи,
إِلَٰهِ ٱلنَّاسِ ﴿٣﴾
Бога људи,
مِن شَرِّ ٱلۡوَسۡوَاسِ ٱلۡخَنَّاسِ ﴿٤﴾
од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије,
ٱلَّذِي يُوَسۡوِسُ فِي صُدُورِ ٱلنَّاسِ ﴿٥﴾
који зле мисли уноси у срца људи;
مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ ﴿٦﴾
од духова и људи.“