وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا ﴿١﴾
Тако ми Сунца и његовог светла!
بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا ﴿١﴾
Тако ми Сунца и његовог светла!
وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا ﴿٢﴾
и Месеца када га прати,
وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا ﴿٣﴾
и дана када га видљивим учини,
وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا ﴿٤﴾
и ноћи када га заклони,
وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا ﴿٥﴾
и неба и Онога Који га сазда,
وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا ﴿٦﴾
и Земље и Онога Који је распростре,
وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا ﴿٧﴾
и душе и Онога Који је исправном створи,
فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا ﴿٨﴾
па је надахнуо да разликује грехе од богобојазности;
قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا ﴿٩﴾
успео је онај ко је греха очисти,
وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا ﴿١٠﴾
а изгубио је онај ко је запостави!
كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ ﴿١١﴾
Народ Семуд је због своје охолости порицао:
إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا ﴿١٢﴾
Кад се један несрећник између њих подигао,
فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا ﴿١٣﴾
Па им је Аллахов посланик довикнуо: „Пазите на Аллахову камилу и њен ред појења!“
فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا ﴿١٤﴾
Али су га у лаж утерали, и камилу заклали - и њихов Господар их је, због њихових греха уништио и казном све обухватио
وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا ﴿١٥﴾
не бојећи се последице тога.