وَٱلۡمُؤۡتَفِكَةَ أَهۡوَىٰ ﴿٥٣﴾
и преврнута насеља Он је сручио на земљу,
710 Ајет · Теме · sr
وَٱلۡمُؤۡتَفِكَةَ أَهۡوَىٰ ﴿٥٣﴾
и преврнута насеља Он је сручио на земљу,
فَغَشَّىٰهَا مَا غَشَّىٰ ﴿٥٤﴾
и снашло их је оно што их је снашло.
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكَ تَتَمَارَىٰ ﴿٥٥﴾
Па, у коју благодат свога Господара ти још сумњаш?
هَٰذَا نَذِيرٞ مِّنَ ٱلنُّذُرِ ٱلۡأُولَىٰٓ ﴿٥٦﴾
Ово је опомињач из реда претходних опомињача:
أَزِفَتِ ٱلۡأٓزِفَةُ ﴿٥٧﴾
Блиски час се приближава,
لَيۡسَ لَهَا مِن دُونِ ٱللَّهِ كَاشِفَةٌ ﴿٥٨﴾
осим Аллаха нико не може да га открије, нити отклони!
أَفَمِنۡ هَٰذَا ٱلۡحَدِيثِ تَعۡجَبُونَ ﴿٥٩﴾
Па зар се чудите овом говору,
وَتَضۡحَكُونَ وَلَا تَبۡكُونَ ﴿٦٠﴾
и смејете се, а не плачете,
وَأَنتُمۡ سَٰمِدُونَ ﴿٦١﴾
гордо дигнутих глава?!
فَٱسۡجُدُواْۤ لِلَّهِۤ وَٱعۡبُدُواْ۩ ﴿٦٢﴾
Зато, Аллаху ничице падајте и Њега обожавајте.
أَكُفَّارُكُمۡ خَيۡرٞ مِّنۡ أُوْلَـٰٓئِكُمۡ أَمۡ لَكُم بَرَآءَةٞ فِي ٱلزُّبُرِ ﴿٤٣﴾
Да ли су ваши неверници бољи од њих, или ви у небеским књигама имате какво оправдање?!
أَمۡ يَقُولُونَ نَحۡنُ جَمِيعٞ مُّنتَصِرٞ ﴿٤٤﴾
Зар ови да говоре: „Ми смо скуп непобедиви!“
سَيُهۡزَمُ ٱلۡجَمۡعُ وَيُوَلُّونَ ٱلدُّبُرَ ﴿٤٥﴾
Скуп ће сигурно да буде поражен, а они ће се у бег дати!
بَلِ ٱلسَّاعَةُ مَوۡعِدُهُمۡ وَٱلسَّاعَةُ أَدۡهَىٰ وَأَمَرُّ ﴿٤٦﴾
Међутим, Час оживљења им је рок, а Час оживљења је ужаснији и горчи.
إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٖ ﴿٤٧﴾
Грешници су, заиста, у заблуди и патњи,
يَوۡمَ يُسۡحَبُونَ فِي ٱلنَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ ذُوقُواْ مَسَّ سَقَرَ ﴿٤٨﴾
на Дан када буду одвучени у Ватру, са лицима окренутим доле: „Искусите кажњавање Огњем!“
إِنَّا كُلَّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَٰهُ بِقَدَرٖ ﴿٤٩﴾
Ми заиста све стварамо са одређењем,
وَمَآ أَمۡرُنَآ إِلَّا وَٰحِدَةٞ كَلَمۡحِۭ بِٱلۡبَصَرِ ﴿٥٠﴾
и Наше наређење само је једна реч - све буде у трен ока.
وَلَقَدۡ أَهۡلَكۡنَآ أَشۡيَاعَكُمۡ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ ﴿٥١﴾
А Ми смо већ уништили вама сличне, па има ли икога ко би поуку примио?!
وَكُلُّ شَيۡءٖ فَعَلُوهُ فِي ٱلزُّبُرِ ﴿٥٢﴾
И све што су урадили у листовима је,
وَكُلُّ صَغِيرٖ وَكَبِيرٖ مُّسۡتَطَرٌ ﴿٥٣﴾
и све, и мало и велико, у редовима записано.
سَنَفۡرُغُ لَكُمۡ أَيُّهَ ٱلثَّقَلَانِ ﴿٣١﴾
Обрачунаћемо се са вама, о људи и духови!
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٣٢﴾
Па, коју благодат свога Господара поричете?!
يَٰمَعۡشَرَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِ إِنِ ٱسۡتَطَعۡتُمۡ أَن تَنفُذُواْ مِنۡ أَقۡطَارِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ فَٱنفُذُواْۚ لَا تَنفُذُونَ إِلَّا بِسُلۡطَٰنٖ ﴿٣٣﴾
О дружине духова и људи, ако можете да продрете кроз слојеве небеса и Земље, продрите! Нећете продрети осим једино уз велику моћ!
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٣٤﴾
Па, коју благодат Господара свога поричете?!
يُرۡسَلُ عَلَيۡكُمَا شُوَاظٞ مِّن نَّارٖ وَنُحَاسٞ فَلَا تَنتَصِرَانِ ﴿٣٥﴾
На вас ће се слати огњени пламен и дим и ви се нећете моћи одбранити,
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٣٦﴾
па, коју благодат Господара свога поричете?!
فَإِذَا ٱنشَقَّتِ ٱلسَّمَآءُ فَكَانَتۡ وَرۡدَةٗ كَٱلدِّهَانِ ﴿٣٧﴾
А кад се небо раздвоји и постане ружичасте боје као растопљено уље,
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٣٨﴾
па, коју благодат Господара свога поричете?!
فَيَوۡمَئِذٖ لَّا يُسۡـَٔلُ عَن ذَنۢبِهِۦٓ إِنسٞ وَلَا جَآنّٞ ﴿٣٩﴾
Тог дана људи и духови за своје грехе неће да буду питани
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٤٠﴾
па, коју благодат Господара свога поричете?!
يُعۡرَفُ ٱلۡمُجۡرِمُونَ بِسِيمَٰهُمۡ فَيُؤۡخَذُ بِٱلنَّوَٰصِي وَٱلۡأَقۡدَامِ ﴿٤١﴾
А грешници ће по знацима својим да буду препознати, па ће за косе и за ноге шчепани бити,
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٤٢﴾
па, коју благодат Господара свога поричете?!
هَٰذِهِۦ جَهَنَّمُ ٱلَّتِي يُكَذِّبُ بِهَا ٱلۡمُجۡرِمُونَ ﴿٤٣﴾
Ово је Пакао, којег су грешници порицали!
يَطُوفُونَ بَيۡنَهَا وَبَيۡنَ حَمِيمٍ ءَانٖ ﴿٤٤﴾
Између ватре и узавреле воде они ће да круже,
فَبِأَيِّ ءَالَآءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ ﴿٤٥﴾
па, коју благодат свога Господара поричете?!
وَأَصۡحَٰبُ ٱلشِّمَالِ مَآ أَصۡحَٰبُ ٱلشِّمَالِ ﴿٤١﴾
А они са леве стране - шта је са онима са леве стране?!
فِي سَمُومٖ وَحَمِيمٖ ﴿٤٢﴾
Они ће да буду у ватри ужареној и кључалој води,
وَظِلّٖ مِّن يَحۡمُومٖ ﴿٤٣﴾
и у сенци црног дима,
لَّا بَارِدٖ وَلَا كَرِيمٍ ﴿٤٤﴾
у којој неће да буде свежине ни било какве угодности.
إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُتۡرَفِينَ ﴿٤٥﴾
Они су пре тога живели раскошним животом
وَكَانُواْ يُصِرُّونَ عَلَى ٱلۡحِنثِ ٱلۡعَظِيمِ ﴿٤٦﴾
и упорно су чинили тешке грехе
وَكَانُواْ يَقُولُونَ أَئِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ ﴿٤٧﴾
и говорили су: „Зар кад умремо и земља и кости постанемо - зар ћемо збиља да будемо оживљени;
أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ ﴿٤٨﴾
зар и наши древни преци?!“
قُلۡ إِنَّ ٱلۡأَوَّلِينَ وَٱلۡأٓخِرِينَ ﴿٤٩﴾
Реци: „И древни и каснији,
لَمَجۡمُوعُونَ إِلَىٰ مِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ ﴿٥٠﴾
у одређено време, и у Дан одређени биће сакупљени,
ثُمَّ إِنَّكُمۡ أَيُّهَا ٱلضَّآلُّونَ ٱلۡمُكَذِّبُونَ ﴿٥١﴾
и тада ћете ви, о заблудели, који поричете оживљење,
لَأٓكِلُونَ مِن شَجَرٖ مِّن زَقُّومٖ ﴿٥٢﴾
сигурно са дрвета Зеккум да једете,
فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ ﴿٥٣﴾
и њиме ћете да пуните стомаке,
فَشَٰرِبُونَ عَلَيۡهِ مِنَ ٱلۡحَمِيمِ ﴿٥٤﴾
па затим на то кључалу воду да пијете,