وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا ﴿1﴾وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا
Тако ми Сунца и његовог светла!
وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا ﴿1﴾وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا
Тако ми Сунца и његовог светла!
وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا ﴿2﴾وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا
и Месеца када га прати,
وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا ﴿3﴾وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا
и дана када га видљивим учини,
وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا ﴿4﴾وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا
и ноћи када га заклони,
وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا ﴿5﴾وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا
и неба и Онога Који га сазда,
وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا ﴿6﴾وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا
и Земље и Онога Који је распростре,
وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا ﴿7﴾وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا
и душе и Онога Који је исправном створи,
فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا ﴿8﴾فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا
па је надахнуо да разликује грехе од богобојазности;
قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا ﴿9﴾قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا
успео је онај ко је греха очисти,
وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا ﴿10﴾وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا
а изгубио је онај ко је запостави!
كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ ﴿11﴾كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ
Народ Семуд је због своје охолости порицао:
إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا ﴿12﴾إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا
Кад се један несрећник између њих подигао,
فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا ﴿13﴾فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا
Па им је Аллахов посланик довикнуо: „Пазите на Аллахову камилу и њен ред појења!“
فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا ﴿14﴾فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا
Али су га у лаж утерали, и камилу заклали - и њихов Господар их је, због њихових греха уништио и казном све обухватио
وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا ﴿15﴾وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا
не бојећи се последице тога.
وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰ ﴿1﴾وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰ
Тако ми ноћи када све прекрије,
وَٱلنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّىٰ ﴿2﴾وَٱلنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّىٰ
и дана кад сване,
وَمَا خَلَقَ ٱلذَّكَرَ وَٱلۡأُنثَىٰٓ ﴿3﴾وَمَا خَلَقَ ٱلذَّكَرَ وَٱلۡأُنثَىٰٓ
мушко и женско које створи,
إِنَّ سَعۡيَكُمۡ لَشَتَّىٰ ﴿4﴾إِنَّ سَعۡيَكُمۡ لَشَتَّىٰ
ваш труд је, заиста, различит.
فَأَمَّا مَنۡ أَعۡطَىٰ وَٱتَّقَىٰ ﴿5﴾فَأَمَّا مَنۡ أَعۡطَىٰ وَٱتَّقَىٰ
Па ономе који удељује и богобојазан је
وَصَدَّقَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ ﴿6﴾وَصَدَّقَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ
и оно најлепше сматра истинитим,
فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡيُسۡرَىٰ ﴿7﴾فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡيُسۡرَىٰ
oлакшаћемо му чињење добрих дела;
وَأَمَّا مَنۢ بَخِلَ وَٱسۡتَغۡنَىٰ ﴿8﴾وَأَمَّا مَنۢ بَخِلَ وَٱسۡتَغۡنَىٰ
а ономе који тврдичи и осећа се независним,
وَكَذَّبَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ ﴿9﴾وَكَذَّبَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ
и оно најлепше сматра лажним,
فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡعُسۡرَىٰ ﴿10﴾فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡعُسۡرَىٰ
oлакшаћемо му чињење греха;
وَمَا يُغۡنِي عَنۡهُ مَالُهُۥٓ إِذَا تَرَدَّىٰٓ ﴿11﴾وَمَا يُغۡنِي عَنۡهُ مَالُهُۥٓ إِذَا تَرَدَّىٰٓ
и његово богатство, кад се стровали, неће да му користи.
إِنَّ عَلَيۡنَا لَلۡهُدَىٰ ﴿12﴾إِنَّ عَلَيۡنَا لَلۡهُدَىٰ
Ми смо дужни да укажемо на Прави пут
وَإِنَّ لَنَا لَلۡأٓخِرَةَ وَٱلۡأُولَىٰ ﴿13﴾وَإِنَّ لَنَا لَلۡأٓخِرَةَ وَٱلۡأُولَىٰ
и једино Нама припада и Будући и овај свет.
فَأَنذَرۡتُكُمۡ نَارٗا تَلَظَّىٰ ﴿14﴾فَأَنذَرۡتُكُمۡ نَارٗا تَلَظَّىٰ
Зато вас упозоравам на разбукталу ватру