quranm◉

Hizb 60

Range
from 90:1 to 114:6
Surahs covered
Превод
213 Превод

◉

90:1

لَآ أُقۡسِمُ بِهَٰذَا ٱلۡبَلَدِ ﴿1﴾

Кунем се градом овим,

90:2

وَأَنتَ حِلُّۢ بِهَٰذَا ٱلۡبَلَدِ ﴿2﴾

а ти си у овом граду ослобођен ограничења,

90:3

وَوَالِدٖ وَمَا وَلَدَ ﴿3﴾

и родитељем и оним кога је родио.

90:4

لَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ فِي كَبَدٍ ﴿4﴾

Човека смо створили да се труди.

90:5

أَيَحۡسَبُ أَن لَّن يَقۡدِرَ عَلَيۡهِ أَحَدٞ ﴿5﴾

Мисли ли он да му нико ништа не може?

90:6

يَقُولُ أَهۡلَكۡتُ مَالٗا لُّبَدًا ﴿6﴾

Он говори: „Утрошио сам огромно богатство!“

90:7

أَيَحۡسَبُ أَن لَّمۡ يَرَهُۥٓ أَحَدٌ ﴿7﴾

Зар мисли да га нико није видео?

90:8

أَلَمۡ نَجۡعَل لَّهُۥ عَيۡنَيۡنِ ﴿8﴾

Зар му нисмо дали два ока

90:9

وَلِسَانٗا وَشَفَتَيۡنِ ﴿9﴾

и језик и две усне,

90:10

وَهَدَيۡنَٰهُ ٱلنَّجۡدَيۡنِ ﴿10﴾

и добро и зло му објаснили?

90:11

فَلَا ٱقۡتَحَمَ ٱلۡعَقَبَةَ ﴿11﴾

Па зашто он није на благодатима захвалан био?

90:12

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا ٱلۡعَقَبَةُ ﴿12﴾

А шта ти мислиш: како се на благодатима захвалан може бити?

90:13

فَكُّ رَقَبَةٍ ﴿13﴾

Роба ропства ослободити,

90:14

أَوۡ إِطۡعَٰمٞ فِي يَوۡمٖ ذِي مَسۡغَبَةٖ ﴿14﴾

или, у време глади нахранити

90:15

يَتِيمٗا ذَا مَقۡرَبَةٍ ﴿15﴾

сироче блиског рода,

90:16

أَوۡ مِسۡكِينٗا ذَا مَتۡرَبَةٖ ﴿16﴾

или јадног сиромаха.

90:17

ثُمَّ كَانَ مِنَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلصَّبۡرِ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلۡمَرۡحَمَةِ ﴿17﴾

А потом да је био од оних који верују, који једни другима препоручују стрпљивост и који једни другима препоручују милосрђе;

90:18

أُوْلَـٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡمَيۡمَنَةِ ﴿18﴾

они ће да буду срећници!

90:19

وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِـَٔايَٰتِنَا هُمۡ أَصۡحَٰبُ ٱلۡمَشۡـَٔمَةِ ﴿19﴾

А они који не верују у Наше речи и доказе, они ће да буду несретни.

90:20

عَلَيۡهِمۡ نَارٞ مُّؤۡصَدَةُۢ ﴿20﴾

изнад њих ће да буде затворена ватра.

91:1

وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا ﴿1﴾

Тако ми Сунца и његовог светла!

91:2

وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا ﴿2﴾

и Месеца када га прати,

91:3

وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا ﴿3﴾

и дана када га видљивим учини,

91:4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا ﴿4﴾

и ноћи када га заклони,

91:5

وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا ﴿5﴾

и неба и Онога Који га сазда,

91:6

وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا ﴿6﴾

и Земље и Онога Који је распростре,

91:7

وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا ﴿7﴾

и душе и Онога Који је исправном створи,

91:8

فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا ﴿8﴾

па је надахнуо да разликује грехе од богобојазности;

91:9

قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا ﴿9﴾

успео је онај ко је греха очисти,

91:10

وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا ﴿10﴾

а изгубио је онај ко је запостави!

91:11

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ ﴿11﴾

Народ Семуд је због своје охолости порицао:

91:12

إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا ﴿12﴾

Кад се један несрећник између њих подигао,

91:13

فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا ﴿13﴾

Па им је Аллахов посланик довикнуо: „Пазите на Аллахову камилу и њен ред појења!“

91:14

فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا ﴿14﴾

Али су га у лаж утерали, и камилу заклали - и њихов Господар их је, због њихових греха уништио и казном све обухватио

91:15

وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا ﴿15﴾

не бојећи се последице тога.

92:1

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰ ﴿1﴾

Тако ми ноћи када све прекрије,

92:2

وَٱلنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّىٰ ﴿2﴾

и дана кад сване,

92:3

وَمَا خَلَقَ ٱلذَّكَرَ وَٱلۡأُنثَىٰٓ ﴿3﴾

мушко и женско које створи,

92:4

إِنَّ سَعۡيَكُمۡ لَشَتَّىٰ ﴿4﴾

ваш труд је, заиста, различит.

92:5

فَأَمَّا مَنۡ أَعۡطَىٰ وَٱتَّقَىٰ ﴿5﴾

Па ономе који удељује и богобојазан је

92:6

وَصَدَّقَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ ﴿6﴾

и оно најлепше сматра истинитим,

92:7

فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡيُسۡرَىٰ ﴿7﴾

oлакшаћемо му чињење добрих дела;

92:8

وَأَمَّا مَنۢ بَخِلَ وَٱسۡتَغۡنَىٰ ﴿8﴾

а ономе који тврдичи и осећа се независним,

92:9

وَكَذَّبَ بِٱلۡحُسۡنَىٰ ﴿9﴾

и оно најлепше сматра лажним,

92:10

فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلۡعُسۡرَىٰ ﴿10﴾

oлакшаћемо му чињење греха;

92:11

وَمَا يُغۡنِي عَنۡهُ مَالُهُۥٓ إِذَا تَرَدَّىٰٓ ﴿11﴾

и његово богатство, кад се стровали, неће да му користи.

92:12

إِنَّ عَلَيۡنَا لَلۡهُدَىٰ ﴿12﴾

Ми смо дужни да укажемо на Прави пут

92:13

وَإِنَّ لَنَا لَلۡأٓخِرَةَ وَٱلۡأُولَىٰ ﴿13﴾

и једино Нама припада и Будући и овај свет.

92:14

فَأَنذَرۡتُكُمۡ نَارٗا تَلَظَّىٰ ﴿14﴾

Зато вас упозоравам на разбукталу ватру

92:15

لَا يَصۡلَىٰهَآ إِلَّا ٱلۡأَشۡقَى ﴿15﴾

у коју ће да уђе само највећи несрећник,

92:16

ٱلَّذِي كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ ﴿16﴾

онај који буде порицао и окретао се,

92:17

وَسَيُجَنَّبُهَا ٱلۡأَتۡقَى ﴿17﴾

а од ње ће да буде одстрањен богобојазни,

92:18

ٱلَّذِي يُؤۡتِي مَالَهُۥ يَتَزَكَّىٰ ﴿18﴾

онај који иметак свој удељује, да би се греха очистио,

92:19

وَمَا لِأَحَدٍ عِندَهُۥ مِن نِّعۡمَةٖ تُجۡزَىٰٓ ﴿19﴾

не очекујући да му се узврати захвалношћу,

92:20

إِلَّا ٱبۡتِغَآءَ وَجۡهِ رَبِّهِ ٱلۡأَعۡلَىٰ ﴿20﴾

Већ једино жудећи за Лицем Господара свога Свевишњег,

92:21

وَلَسَوۡفَ يَرۡضَىٰ ﴿21﴾

и он ће, заиста, да буде задовољан!

93:1

وَٱلضُّحَىٰ ﴿1﴾

Тако ми јутра

93:2

وَٱلَّيۡلِ إِذَا سَجَىٰ ﴿2﴾

и ноћи кад се утиша,

93:3

مَا وَدَّعَكَ رَبُّكَ وَمَا قَلَىٰ ﴿3﴾

твој Господар није те ни напустио ни омрзнуо!

93:4

وَلَلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لَّكَ مِنَ ٱلۡأُولَىٰ ﴿4﴾

Будући свет је, заиста, бољи за тебе од овог света,

93:5

وَلَسَوۡفَ يُعۡطِيكَ رَبُّكَ فَتَرۡضَىٰٓ ﴿5﴾

а твој Господар ће ти сигурно подарити, па ћеш задовољан бити.

93:6

أَلَمۡ يَجِدۡكَ يَتِيمٗا فَـَٔاوَىٰ ﴿6﴾

Зар ниси био сироче, па ти је Он уточиште пружио,

93:7

وَوَجَدَكَ ضَآلّٗا فَهَدَىٰ ﴿7﴾

и залутао си био, па те је упутио,

93:8

وَوَجَدَكَ عَآئِلٗا فَأَغۡنَىٰ ﴿8﴾

и сиромах си био, па те је богатим учинио?

93:9

فَأَمَّا ٱلۡيَتِيمَ فَلَا تَقۡهَرۡ ﴿9﴾

Зато, сироче не уцвили,

93:10

وَأَمَّا ٱلسَّآئِلَ فَلَا تَنۡهَرۡ ﴿10﴾

и онога ко тражи не одбиј,

93:11

وَأَمَّا بِنِعۡمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثۡ ﴿11﴾

и о благодати свога Господара казуј!

94:1

أَلَمۡ نَشۡرَحۡ لَكَ صَدۡرَكَ ﴿1﴾

Зар твоје груди нисмо учинили пространим

94:2

وَوَضَعۡنَا عَنكَ وِزۡرَكَ ﴿2﴾

и твоје бреме скинули,

94:3

ٱلَّذِيٓ أَنقَضَ ظَهۡرَكَ ﴿3﴾

које је твоја плећа притискало,

94:4

وَرَفَعۡنَا لَكَ ذِكۡرَكَ ﴿4﴾

и спомен на тебе високо уздигли!

94:5

فَإِنَّ مَعَ ٱلۡعُسۡرِ يُسۡرًا ﴿5﴾

Па, заиста, са муком је олакшање,

94:6

إِنَّ مَعَ ٱلۡعُسۡرِ يُسۡرٗا ﴿6﴾

заиста, са муком је олакшање!

94:7

فَإِذَا فَرَغۡتَ فَٱنصَبۡ ﴿7﴾

А кад завршиш, предај се молитви,

94:8

وَإِلَىٰ رَبِّكَ فَٱرۡغَب ﴿8﴾

и тежи своме Господару!

95:1

وَٱلتِّينِ وَٱلزَّيۡتُونِ ﴿1﴾

Тако ми смокве и маслине,

95:2

وَطُورِ سِينِينَ ﴿2﴾

и Синајске горе,

95:3

وَهَٰذَا ٱلۡبَلَدِ ٱلۡأَمِينِ ﴿3﴾

и града овог сигурног,

95:4

لَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ فِيٓ أَحۡسَنِ تَقۡوِيمٖ ﴿4﴾

Ми човека стварамо у најлепшем облику,

95:5

ثُمَّ رَدَدۡنَٰهُ أَسۡفَلَ سَٰفِلِينَ ﴿5﴾

затим ћемо да га вратимо у најниже низине,

95:6

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ فَلَهُمۡ أَجۡرٌ غَيۡرُ مَمۡنُونٖ ﴿6﴾

само не оне који буду веровали и радили добра дела, њима припада непрекидна награда.

95:7

فَمَا يُكَذِّبُكَ بَعۡدُ بِٱلدِّينِ ﴿7﴾

Па, шта те онда наводи да поричеш Судњи дан?

95:8

أَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَحۡكَمِ ٱلۡحَٰكِمِينَ ﴿8﴾

Зар Аллах није судија најправеднији?!

96:1

ٱقۡرَأۡ بِٱسۡمِ رَبِّكَ ٱلَّذِي خَلَقَ ﴿1﴾

Читај са именом твога Господара Који ствара,

96:2

خَلَقَ ٱلۡإِنسَٰنَ مِنۡ عَلَقٍ ﴿2﴾

ствара човека од заквачка.

96:3

ٱقۡرَأۡ وَرَبُّكَ ٱلۡأَكۡرَمُ ﴿3﴾

Читај, племенит је твој Господар,

96:4

ٱلَّذِي عَلَّمَ بِٱلۡقَلَمِ ﴿4﴾

Који подучава перу,

96:5

عَلَّمَ ٱلۡإِنسَٰنَ مَا لَمۡ يَعۡلَمۡ ﴿5﴾

Који човека подучава ономе што не зна.

96:6

كَلَّآ إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لَيَطۡغَىٰٓ ﴿6﴾

Уистину, човек се узохоли

96:7

أَن رَّءَاهُ ٱسۡتَغۡنَىٰٓ ﴿7﴾

чим се независним осети,

96:8

إِنَّ إِلَىٰ رَبِّكَ ٱلرُّجۡعَىٰٓ ﴿8﴾

а твоме Господару ће сви, заиста, да се врате!

96:9

أَرَءَيۡتَ ٱلَّذِي يَنۡهَىٰ ﴿9﴾

Реци ми о оном који спречава

96:10

عَبۡدًا إِذَا صَلَّىٰٓ ﴿10﴾

слугу док молитву обавља.

96:11

أَرَءَيۡتَ إِن كَانَ عَلَى ٱلۡهُدَىٰٓ ﴿11﴾

Реци ми ако он мисли да је на Правом путу,

96:12

أَوۡ أَمَرَ بِٱلتَّقۡوَىٰٓ ﴿12﴾

или мисли да богобојазност наређује?!

96:13

أَرَءَيۡتَ إِن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰٓ ﴿13﴾

Шта мислиш, ако он пориче и окреће се,

96:14

أَلَمۡ يَعۡلَم بِأَنَّ ٱللَّهَ يَرَىٰ ﴿14﴾

зар он не зна да Аллах све види?!

96:15

كَلَّا لَئِن لَّمۡ يَنتَهِ لَنَسۡفَعَۢا بِٱلنَّاصِيَةِ ﴿15﴾

Напротив! Ако се не окани, оцрнићемо му чело,

96:16

نَاصِيَةٖ كَٰذِبَةٍ خَاطِئَةٖ ﴿16﴾

чело лажно и грешно,

96:17

فَلۡيَدۡعُ نَادِيَهُۥ ﴿17﴾

па нека он позове своје друштво.

96:18

سَنَدۡعُ ٱلزَّبَانِيَةَ ﴿18﴾

Ми ћемо да позовемо анђеле Пакла.

96:19

كَلَّا لَا تُطِعۡهُ وَٱسۡجُدۡۤ وَٱقۡتَرِب۩ ﴿19﴾

Напротив! Ти му се не покоравај, већ падај ничице и приближи се своме Господару!

97:1

إِنَّآ أَنزَلۡنَٰهُ فِي لَيۡلَةِ ٱلۡقَدۡرِ ﴿1﴾

Ми смо га објавили у Ноћ одредбе,

97:2

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا لَيۡلَةُ ٱلۡقَدۡرِ ﴿2﴾

а шта ти мислиш шта је Ноћ одредбе?

97:3

لَيۡلَةُ ٱلۡقَدۡرِ خَيۡرٞ مِّنۡ أَلۡفِ شَهۡرٖ ﴿3﴾

Ноћ одредбе боља је од хиљаду месеци;

97:4

تَنَزَّلُ ٱلۡمَلَـٰٓئِكَةُ وَٱلرُّوحُ فِيهَا بِإِذۡنِ رَبِّهِم مِّن كُلِّ أَمۡرٖ ﴿4﴾

анђели и анђео Гаврило, сa дозволом свога Господара, се спуштају у њој због одлуке сваке.

97:5

سَلَٰمٌ هِيَ حَتَّىٰ مَطۡلَعِ ٱلۡفَجۡرِ ﴿5﴾

Мир је у њој све док зора не сване.

98:1

لَمۡ يَكُنِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ وَٱلۡمُشۡرِكِينَ مُنفَكِّينَ حَتَّىٰ تَأۡتِيَهُمُ ٱلۡبَيِّنَةُ ﴿1﴾

Нису се неверници између следбеника Књиге и незнанобожаца одвојили, све док им није дошао јасни доказ:

98:2

رَسُولٞ مِّنَ ٱللَّهِ يَتۡلُواْ صُحُفٗا مُّطَهَّرَةٗ ﴿2﴾

Посланик од Аллаха који учи чисте листове,

98:3

فِيهَا كُتُبٞ قَيِّمَةٞ ﴿3﴾

у којима су исправни прописи.

98:4

وَمَا تَفَرَّقَ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ إِلَّا مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَةُ ﴿4﴾

А подвојили су се они којима је дата Књига баш онда кад им је дошао јасни доказ,

98:5

وَمَآ أُمِرُوٓاْ إِلَّا لِيَعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مُخۡلِصِينَ لَهُ ٱلدِّينَ حُنَفَآءَ وَيُقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَيُؤۡتُواْ ٱلزَّكَوٰةَۚ وَذَٰلِكَ دِينُ ٱلۡقَيِّمَةِ ﴿5﴾

а наређено им је да само Аллаха обожавају, да Му искрено, као правоверни, веру исповедају, и да обављају молитву, и да обавезну милостињу удељују; а то је исправна вера.

98:6

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ وَٱلۡمُشۡرِكِينَ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَٰلِدِينَ فِيهَآۚ أُوْلَـٰٓئِكَ هُمۡ شَرُّ ٱلۡبَرِيَّةِ ﴿6﴾

Они следбеници Књиге који не верују и незнанобошци, биће, сигурно, у ватри Пакла, у њој ће вечно да остану: они су најгора створења.

98:7

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ أُوْلَـٰٓئِكَ هُمۡ خَيۡرُ ٱلۡبَرِيَّةِ ﴿7﴾

А они који верују и чине добра дела - они су, заиста, најбоља створења.

98:8

جَزَآؤُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ جَنَّـٰتُ عَدۡنٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدٗاۖ رَّضِيَ ٱللَّهُ عَنۡهُمۡ وَرَضُواْ عَنۡهُۚ ذَٰلِكَ لِمَنۡ خَشِيَ رَبَّهُۥ ﴿8﴾

Награда за њих од Њиховог Господара су вртови Едена кроз које теку реке, у којима ће вечно, заувек да бораве; Аллах ће да буде задовољан њима, а и они ће да буду задовољни Њиме. То ће да буде за онога који се буде бојао свога Господара.

99:1

إِذَا زُلۡزِلَتِ ٱلۡأَرۡضُ زِلۡزَالَهَا ﴿1﴾

Кад се Земља најжешћим потресом својим затресе,

99:2

وَأَخۡرَجَتِ ٱلۡأَرۡضُ أَثۡقَالَهَا ﴿2﴾

и када Земља избаци своје терете

99:3

وَقَالَ ٱلۡإِنسَٰنُ مَا لَهَا ﴿3﴾

и човек узвикне: „Шта јој је?“

99:4

يَوۡمَئِذٖ تُحَدِّثُ أَخۡبَارَهَا ﴿4﴾

Тог дана ће она своје вести да казује,

99:5

بِأَنَّ رَبَّكَ أَوۡحَىٰ لَهَا ﴿5﴾

јер ће твој Господар да јој нареди.

99:6

يَوۡمَئِذٖ يَصۡدُرُ ٱلنَّاسُ أَشۡتَاتٗا لِّيُرَوۡاْ أَعۡمَٰلَهُمۡ ﴿6﴾

Тог дана људи ће се раздвојени појавити да им се покажу њихова дела:

99:7

فَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٍ خَيۡرٗا يَرَهُۥ ﴿7﴾

Онај ко буде урадио колико трун добра - видеће га,

99:8

وَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٖ شَرّٗا يَرَهُۥ ﴿8﴾

а онај ко буде урадио и колико трун зла - видеће га.

100:1

وَٱلۡعَٰدِيَٰتِ ضَبۡحٗا ﴿1﴾

Тако ми оних који дахћући јуре,

100:2

فَٱلۡمُورِيَٰتِ قَدۡحٗا ﴿2﴾

па варнице севају

100:3

فَٱلۡمُغِيرَٰتِ صُبۡحٗا ﴿3﴾

и зором нападају,

100:4

فَأَثَرۡنَ بِهِۦ نَقۡعٗا ﴿4﴾

и ту дижу прашину

100:5

فَوَسَطۡنَ بِهِۦ جَمۡعًا ﴿5﴾

па ту сви заједно у средину продиру,

100:6

إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لِرَبِّهِۦ لَكَنُودٞ ﴿6﴾

човек је, заиста, своме Господару незахвалан,

100:7

وَإِنَّهُۥ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٞ ﴿7﴾

и сам је он, заиста, томе сведок,

100:8

وَإِنَّهُۥ لِحُبِّ ٱلۡخَيۡرِ لَشَدِيدٌ ﴿8﴾

и он је, заиста, у љубави према овосветским добрима безобзиран.

100:9

أَفَلَا يَعۡلَمُ إِذَا بُعۡثِرَ مَا فِي ٱلۡقُبُورِ ﴿9﴾

А зар он не зна да ће, када гробови буду преврнути сa оним што је у њима,

100:10

وَحُصِّلَ مَا فِي ٱلصُّدُورِ ﴿10﴾

и када изађе на видело оно што је у срцима,

100:11

إِنَّ رَبَّهُم بِهِمۡ يَوۡمَئِذٖ لَّخَبِيرُۢ ﴿11﴾

њихов Господар ће тог Дана, сигурно, све о њима да зна?!

101:1

ٱلۡقَارِعَةُ ﴿1﴾

Застрашујући Удар!

101:2

مَا ٱلۡقَارِعَةُ ﴿2﴾

Шта је застрашујући Удар?

101:3

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا ٱلۡقَارِعَةُ ﴿3﴾

И шта ти знаш шта је застрашујући Удар?

101:4

يَوۡمَ يَكُونُ ٱلنَّاسُ كَٱلۡفَرَاشِ ٱلۡمَبۡثُوثِ ﴿4﴾

Тог Дана људи ће да буду као раштркани лептири,

101:5

وَتَكُونُ ٱلۡجِبَالُ كَٱلۡعِهۡنِ ٱلۡمَنفُوشِ ﴿5﴾

а планине као шарена вуна ишчупана.

101:6

فَأَمَّا مَن ثَقُلَتۡ مَوَٰزِينُهُۥ ﴿6﴾

Онај чија добра дела буду тешка,

101:7

فَهُوَ فِي عِيشَةٖ رَّاضِيَةٖ ﴿7﴾

у угодном животу ће да живи,

101:8

وَأَمَّا مَنۡ خَفَّتۡ مَوَٰزِينُهُۥ ﴿8﴾

а онај чија добра дела буду лака,

101:9

فَأُمُّهُۥ هَاوِيَةٞ ﴿9﴾

боравиште ће му бездан бити.

101:10

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا هِيَهۡ ﴿10﴾

А знаш ли ти шта ће то да буде?

101:11

نَارٌ حَامِيَةُۢ ﴿11﴾

Ужарена Ватра!

102:1

أَلۡهَىٰكُمُ ٱلتَّكَاثُرُ ﴿1﴾

Заокупља вас настојање да што имућнији будете

102:2

حَتَّىٰ زُرۡتُمُ ٱلۡمَقَابِرَ ﴿2﴾

све док гробове не населите.

102:3

كَلَّا سَوۡفَ تَعۡلَمُونَ ﴿3﴾

А не треба тако, сазнаћете свакако!

102:4

ثُمَّ كَلَّا سَوۡفَ تَعۡلَمُونَ ﴿4﴾

И још једном, не треба тако! Сазнаћете сигурно!

102:5

كَلَّا لَوۡ تَعۡلَمُونَ عِلۡمَ ٱلۡيَقِينِ ﴿5﴾

Не ваља тако, кад бисте ви знали поуздано,

102:6

لَتَرَوُنَّ ٱلۡجَحِيمَ ﴿6﴾

Пакао ћете, заиста, да видите!

102:7

ثُمَّ لَتَرَوُنَّهَا عَيۡنَ ٱلۡيَقِينِ ﴿7﴾

И још једном, заиста ћете да га видите сасвим јасно!

102:8

ثُمَّ لَتُسۡـَٔلُنَّ يَوۡمَئِذٍ عَنِ ٱلنَّعِيمِ ﴿8﴾

Затим ћете тог Дана о благодатима да будете питани сигурно!

103:1

وَٱلۡعَصۡرِ ﴿1﴾

Тако ми времена,

103:2

إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لَفِي خُسۡرٍ ﴿2﴾

заиста је човек на губитку,

103:3

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلۡحَقِّ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلصَّبۡرِ ﴿3﴾

само нису они који верују и раде добра дела, и који једни другима препоручују истину и који једни другима препоручују стрпљење.

104:1

وَيۡلٞ لِّكُلِّ هُمَزَةٖ لُّمَزَةٍ ﴿1﴾

Тешко сваком клеветнику подругљивцу,

104:2

ٱلَّذِي جَمَعَ مَالٗا وَعَدَّدَهُۥ ﴿2﴾

који гомила благо и пребројава га,

104:3

يَحۡسَبُ أَنَّ مَالَهُۥٓ أَخۡلَدَهُۥ ﴿3﴾

и мисли да ће његово благо да га учини бесмртним.

104:4

كَلَّاۖ لَيُنۢبَذَنَّ فِي ٱلۡحُطَمَةِ ﴿4﴾

Напротив! Он ће сигурно да буде бачен у Хутаму!

104:5

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا ٱلۡحُطَمَةُ ﴿5﴾

А знаш ли ти шта је Хутама?

104:6

نَارُ ٱللَّهِ ٱلۡمُوقَدَةُ ﴿6﴾

Аллахова разбуктала Ватра,

104:7

ٱلَّتِي تَطَّلِعُ عَلَى ٱلۡأَفۡـِٔدَةِ ﴿7﴾

која ће да допире до срца.

104:8

إِنَّهَا عَلَيۡهِم مُّؤۡصَدَةٞ ﴿8﴾

Она ће над њима да буде затворена

104:9

فِي عَمَدٖ مُّمَدَّدَةِۭ ﴿9﴾

пламеним издуженим стубовима.

105:1

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِأَصۡحَٰبِ ٱلۡفِيلِ ﴿1﴾

Зар ниси чуо шта је урадио твој Господар сa власницима слона?

105:2

أَلَمۡ يَجۡعَلۡ كَيۡدَهُمۡ فِي تَضۡلِيلٖ ﴿2﴾

Зар није упропастио њихово лукавство

105:3

وَأَرۡسَلَ عَلَيۡهِمۡ طَيۡرًا أَبَابِيلَ ﴿3﴾

и послао на њих јата птица,

105:4

تَرۡمِيهِم بِحِجَارَةٖ مِّن سِجِّيلٖ ﴿4﴾

које су на њих бацале грумење од печене глине,

105:5

فَجَعَلَهُمۡ كَعَصۡفٖ مَّأۡكُولِۭ ﴿5﴾

па их учинио као поједено лишће?

106:1

لِإِيلَٰفِ قُرَيۡشٍ ﴿1﴾

Због навике Курејшија,

106:2

إِۦلَٰفِهِمۡ رِحۡلَةَ ٱلشِّتَآءِ وَٱلصَّيۡفِ ﴿2﴾

њихове навике да зими и лети путују,

106:3

فَلۡيَعۡبُدُواْ رَبَّ هَٰذَا ٱلۡبَيۡتِ ﴿3﴾

нека они Господара ове Куће обожавају,

106:4

ٱلَّذِيٓ أَطۡعَمَهُم مِّن جُوعٖ وَءَامَنَهُم مِّنۡ خَوۡفِۭ ﴿4﴾

Који их гладне храни и од страха брани.

107:1

أَرَءَيۡتَ ٱلَّذِي يُكَذِّبُ بِٱلدِّينِ ﴿1﴾

Знаш ли ти онога који пориче Судњи дан?

107:2

فَذَٰلِكَ ٱلَّذِي يَدُعُّ ٱلۡيَتِيمَ ﴿2﴾

Па то је онај који грубо одбија сироче,

107:3

وَلَا يَحُضُّ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ ﴿3﴾

и који да се нахрани сиромах - не подстиче.

107:4

فَوَيۡلٞ لِّلۡمُصَلِّينَ ﴿4﴾

Па тешко онима који обављају молитву,

107:5

ٱلَّذِينَ هُمۡ عَن صَلَاتِهِمۡ سَاهُونَ ﴿5﴾

онима који су немарни према својој молитви,

107:6

ٱلَّذِينَ هُمۡ يُرَآءُونَ ﴿6﴾

који се само приказују људима.

107:7

وَيَمۡنَعُونَ ٱلۡمَاعُونَ ﴿7﴾

И најмању помоћ ускраћују!

108:1

إِنَّآ أَعۡطَيۡنَٰكَ ٱلۡكَوۡثَرَ ﴿1﴾

Ми смо ти, уистину, дали Кевсер,

108:2

فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَٱنۡحَرۡ ﴿2﴾

зато свога Господара обожавај, и жртвеницу приноси.

108:3

إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ ٱلۡأَبۡتَرُ ﴿3﴾

Онај који тебе Мухаммеде мрзи - сигурно ће он без спомена остати.

109:1

قُلۡ يَـٰٓأَيُّهَا ٱلۡكَٰفِرُونَ ﴿1﴾

Реци: „О ви неверници,

109:2

لَآ أَعۡبُدُ مَا تَعۡبُدُونَ ﴿2﴾

ја не обожавам оно што ви обожавате,

109:3

وَلَآ أَنتُمۡ عَٰبِدُونَ مَآ أَعۡبُدُ ﴿3﴾

нити ви обожавате Онога Кога ја обожавам,

109:4

وَلَآ أَنَا۠ عَابِدٞ مَّا عَبَدتُّمۡ ﴿4﴾

нити ја обожавам оно што ви обожавате,

109:5

وَلَآ أَنتُمۡ عَٰبِدُونَ مَآ أَعۡبُدُ ﴿5﴾

нити ви обожавате Онога Кога ја обожавам,

109:6

لَكُمۡ دِينُكُمۡ وَلِيَ دِينِ ﴿6﴾

вама ваша вера, а мени моја.“

110:1

إِذَا جَآءَ نَصۡرُ ٱللَّهِ وَٱلۡفَتۡحُ ﴿1﴾

Када Аллахова помоћ и победа дођу,

110:2

وَرَأَيۡتَ ٱلنَّاسَ يَدۡخُلُونَ فِي دِينِ ٱللَّهِ أَفۡوَاجٗا ﴿2﴾

и видиш људе како у скупинама улазе у Аллахову веру,

110:3

فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَٱسۡتَغۡفِرۡهُۚ إِنَّهُۥ كَانَ تَوَّابَۢا ﴿3﴾

ти слави и величај свога Господара хвалећи Га и моли Га да ти опрости, Он заиста стално прима покајање.

111:1

تَبَّتۡ يَدَآ أَبِي لَهَبٖ وَتَبَّ ﴿1﴾

Нека пропадну руке Ебу Лехебове, и пропао је!

111:2

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ ﴿2﴾

Неће да му буде од користи његово богатство, а ни оно што је стекао,

111:3

سَيَصۡلَىٰ نَارٗا ذَاتَ لَهَبٖ ﴿3﴾

ући ће он сигурно у распламсалу ватру,

111:4

وَٱمۡرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلۡحَطَبِ ﴿4﴾

и његова жена што носи гране;

111:5

فِي جِيدِهَا حَبۡلٞ مِّن مَّسَدِۭ ﴿5﴾

око њеног врата биће уже од усукане личине.

112:1

قُلۡ هُوَ ٱللَّهُ أَحَدٌ ﴿1﴾

Реци: „Он је Аллах - Један!

112:2

ٱللَّهُ ٱلصَّمَدُ ﴿2﴾

Аллах је Уточиште сваком.

112:3

لَمۡ يَلِدۡ وَلَمۡ يُولَدۡ ﴿3﴾

Није родио и рођен није,

112:4

وَلَمۡ يَكُن لَّهُۥ كُفُوًا أَحَدُۢ ﴿4﴾

и нико Му раван није!“

113:1

قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلۡفَلَقِ ﴿1﴾

Реци: „Тражим уточиште код Господара свитања,

113:2

مِن شَرِّ مَا خَلَقَ ﴿2﴾

од зла онога што је Он стварио,

113:3

وَمِن شَرِّ غَاسِقٍ إِذَا وَقَبَ ﴿3﴾

и од зла мркле ноћи кад разастре тмине,

113:4

وَمِن شَرِّ ٱلنَّفَّـٰثَٰتِ فِي ٱلۡعُقَدِ ﴿4﴾

и од зла оних које дувају у чворове,

113:5

وَمِن شَرِّ حَاسِدٍ إِذَا حَسَدَ ﴿5﴾

и од зла завидника кад завиди.“

114:1

قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿1﴾

Реци: „Тражим уточиште код Господара људи,

114:2

مَلِكِ ٱلنَّاسِ ﴿2﴾

Владара људи,

114:3

إِلَٰهِ ٱلنَّاسِ ﴿3﴾

Бога људи,

114:4

مِن شَرِّ ٱلۡوَسۡوَاسِ ٱلۡخَنَّاسِ ﴿4﴾

од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије,

114:5

ٱلَّذِي يُوَسۡوِسُ فِي صُدُورِ ٱلنَّاسِ ﴿5﴾

који зле мисли уноси у срца људи;

114:6

مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ ﴿6﴾

од духова и људи.“