أَلَمۡ نَجۡعَلِ ٱلۡأَرۡضَ مِهَٰدٗا ﴿٦﴾
Зар Земљу колевком нисмо учинили,
481 Ајет · Теме · sr
أَلَمۡ نَجۡعَلِ ٱلۡأَرۡضَ مِهَٰدٗا ﴿٦﴾
Зар Земљу колевком нисмо учинили,
وَٱلۡجِبَالَ أَوۡتَادٗا ﴿٧﴾
и планине као клинове
وَخَلَقۡنَٰكُمۡ أَزۡوَٰجٗا ﴿٨﴾
и вас створили као парове,
وَجَعَلۡنَا نَوۡمَكُمۡ سُبَاتٗا ﴿٩﴾
и ваш сан учинили смирајем,
وَجَعَلۡنَا ٱلَّيۡلَ لِبَاسٗا ﴿١٠﴾
и ноћ учинили прекривачем,
وَجَعَلۡنَا ٱلنَّهَارَ مَعَاشٗا ﴿١١﴾
и дан одредили за привређивање,
وَبَنَيۡنَا فَوۡقَكُمۡ سَبۡعٗا شِدَادٗا ﴿١٢﴾
и изнад вас седам чврстих небеса саздали,
وَجَعَلۡنَا سِرَاجٗا وَهَّاجٗا ﴿١٣﴾
и поставили пламтећу светиљку?!
وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلۡمُعۡصِرَٰتِ مَآءٗ ثَجَّاجٗا ﴿١٤﴾
Ми из кишних облака спуштамо воду обилну
لِّنُخۡرِجَ بِهِۦ حَبّٗا وَنَبَاتٗا ﴿١٥﴾
да њоме изведемо жито и биље,
وَجَنَّـٰتٍ أَلۡفَافًا ﴿١٦﴾
и густе баште.
إِنَّ يَوۡمَ ٱلۡفَصۡلِ كَانَ مِيقَٰتٗا ﴿١٧﴾
Судњи дан је, заиста, већ одређен,
يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِ فَتَأۡتُونَ أَفۡوَاجٗا ﴿١٨﴾
Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,
وَفُتِحَتِ ٱلسَّمَآءُ فَكَانَتۡ أَبۡوَٰبٗا ﴿١٩﴾
и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,
وَسُيِّرَتِ ٱلۡجِبَالُ فَكَانَتۡ سَرَابًا ﴿٢٠﴾
и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.
إِنَّ جَهَنَّمَ كَانَتۡ مِرۡصَادٗا ﴿٢١﴾
Пакао ће, заиста, да буде заседа,
إِذَا ٱلسَّمَآءُ ٱنشَقَّتۡ ﴿١﴾
Кад се небо расцепи
وَأَذِنَتۡ لِرَبِّهَا وَحُقَّتۡ ﴿٢﴾
и послуша свога Господара, а оно је обавезно да то учини.
وَإِذَا ٱلۡأَرۡضُ مُدَّتۡ ﴿٣﴾
И када Земља буде растегнута
وَأَلۡقَتۡ مَا فِيهَا وَتَخَلَّتۡ ﴿٤﴾
и избаци оно што је у њој, и потпуно се испразни,
وَأَذِنَتۡ لِرَبِّهَا وَحُقَّتۡ ﴿٥﴾
и послуша свога Господара, а она је обавезна да то учини.
أَفَلَا يَنظُرُونَ إِلَى ٱلۡإِبِلِ كَيۡفَ خُلِقَتۡ ﴿١٧﴾
Па, зашто они не погледају камилу како је створена,
وَإِلَى ٱلسَّمَآءِ كَيۡفَ رُفِعَتۡ ﴿١٨﴾
и небо како је уздигнуто,
وَإِلَى ٱلۡجِبَالِ كَيۡفَ نُصِبَتۡ ﴿١٩﴾
и планине како су постављене,
وَإِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَيۡفَ سُطِحَتۡ ﴿٢٠﴾
и Земљу како је прострта?!
فَذَكِّرۡ إِنَّمَآ أَنتَ مُذَكِّرٞ ﴿٢١﴾
Па ти опомињи, јер ти и јеси само опомињач,
لَّسۡتَ عَلَيۡهِم بِمُصَيۡطِرٍ ﴿٢٢﴾
ти ниси онај који их присиљава на веровање!
إِلَّا مَن تَوَلَّىٰ وَكَفَرَ ﴿٢٣﴾
А онога који се окрене и не верује,
فَيُعَذِّبُهُ ٱللَّهُ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَكۡبَرَ ﴿٢٤﴾
њега ће Аллах да казни највећом патњом.
إِنَّ إِلَيۡنَآ إِيَابَهُمۡ ﴿٢٥﴾
Нама ће, заиста, сви да се врате.
ثُمَّ إِنَّ عَلَيۡنَا حِسَابَهُم ﴿٢٦﴾
А затим ћемо Ми, њихова дела да обрачунамо!