وَٱلضُّحَىٰ ﴿١﴾
Тако ми јутра
288 Ајет · Теме · sr
وَٱلضُّحَىٰ ﴿١﴾
Тако ми јутра
وَٱلَّيۡلِ إِذَا سَجَىٰ ﴿٢﴾
и ноћи кад се утиша,
مَا وَدَّعَكَ رَبُّكَ وَمَا قَلَىٰ ﴿٣﴾
твој Господар није те ни напустио ни омрзнуо!
وَلَلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لَّكَ مِنَ ٱلۡأُولَىٰ ﴿٤﴾
Будући свет је, заиста, бољи за тебе од овог света,
وَلَسَوۡفَ يُعۡطِيكَ رَبُّكَ فَتَرۡضَىٰٓ ﴿٥﴾
а твој Господар ће ти сигурно подарити, па ћеш задовољан бити.
أَلَمۡ يَجِدۡكَ يَتِيمٗا فَـَٔاوَىٰ ﴿٦﴾
Зар ниси био сироче, па ти је Он уточиште пружио,
وَوَجَدَكَ ضَآلّٗا فَهَدَىٰ ﴿٧﴾
и залутао си био, па те је упутио,
وَوَجَدَكَ عَآئِلٗا فَأَغۡنَىٰ ﴿٨﴾
и сиромах си био, па те је богатим учинио?
فَأَمَّا ٱلۡيَتِيمَ فَلَا تَقۡهَرۡ ﴿٩﴾
Зато, сироче не уцвили,
وَأَمَّا ٱلسَّآئِلَ فَلَا تَنۡهَرۡ ﴿١٠﴾
и онога ко тражи не одбиј,
وَأَمَّا بِنِعۡمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثۡ ﴿١١﴾
и о благодати свога Господара казуј!
وَيۡلٞ لِّكُلِّ هُمَزَةٖ لُّمَزَةٍ ﴿١﴾
Тешко сваком клеветнику подругљивцу,
إِنَّآ أَعۡطَيۡنَٰكَ ٱلۡكَوۡثَرَ ﴿١﴾
Ми смо ти, уистину, дали Кевсер,
فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَٱنۡحَرۡ ﴿٢﴾
зато свога Господара обожавај, и жртвеницу приноси.
إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ ٱلۡأَبۡتَرُ ﴿٣﴾
Онај који тебе Мухаммеде мрзи - сигурно ће он без спомена остати.
إِذَا جَآءَ نَصۡرُ ٱللَّهِ وَٱلۡفَتۡحُ ﴿١﴾
Када Аллахова помоћ и победа дођу,
وَرَأَيۡتَ ٱلنَّاسَ يَدۡخُلُونَ فِي دِينِ ٱللَّهِ أَفۡوَاجٗا ﴿٢﴾
и видиш људе како у скупинама улазе у Аллахову веру,
فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَٱسۡتَغۡفِرۡهُۚ إِنَّهُۥ كَانَ تَوَّابَۢا ﴿٣﴾
ти слави и величај свога Господара хвалећи Га и моли Га да ти опрости, Он заиста стално прима покајање.
تَبَّتۡ يَدَآ أَبِي لَهَبٖ وَتَبَّ ﴿١﴾
Нека пропадну руке Ебу Лехебове, и пропао је!
مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ ﴿٢﴾
Неће да му буде од користи његово богатство, а ни оно што је стекао,
سَيَصۡلَىٰ نَارٗا ذَاتَ لَهَبٖ ﴿٣﴾
ући ће он сигурно у распламсалу ватру,
وَٱمۡرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلۡحَطَبِ ﴿٤﴾
и његова жена што носи гране;
فِي جِيدِهَا حَبۡلٞ مِّن مَّسَدِۭ ﴿٥﴾
око њеног врата биће уже од усукане личине.
قُلۡ هُوَ ٱللَّهُ أَحَدٌ ﴿١﴾
Реци: „Он је Аллах - Један!
ٱللَّهُ ٱلصَّمَدُ ﴿٢﴾
Аллах је Уточиште сваком.
لَمۡ يَلِدۡ وَلَمۡ يُولَدۡ ﴿٣﴾
Није родио и рођен није,
وَلَمۡ يَكُن لَّهُۥ كُفُوًا أَحَدُۢ ﴿٤﴾
и нико Му раван није!“
قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلۡفَلَقِ ﴿١﴾
Реци: „Тражим уточиште код Господара свитања,
مِن شَرِّ مَا خَلَقَ ﴿٢﴾
од зла онога што је Он стварио,
وَمِن شَرِّ غَاسِقٍ إِذَا وَقَبَ ﴿٣﴾
и од зла мркле ноћи кад разастре тмине,
وَمِن شَرِّ ٱلنَّفَّـٰثَٰتِ فِي ٱلۡعُقَدِ ﴿٤﴾
и од зла оних које дувају у чворове,
وَمِن شَرِّ حَاسِدٍ إِذَا حَسَدَ ﴿٥﴾
и од зла завидника кад завиди.“
قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿١﴾
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи,
مَلِكِ ٱلنَّاسِ ﴿٢﴾
Владара људи,
إِلَٰهِ ٱلنَّاسِ ﴿٣﴾
Бога људи,
مِن شَرِّ ٱلۡوَسۡوَاسِ ٱلۡخَنَّاسِ ﴿٤﴾
од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије,
ٱلَّذِي يُوَسۡوِسُ فِي صُدُورِ ٱلنَّاسِ ﴿٥﴾
који зле мисли уноси у срца људи;
مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ ﴿٦﴾
од духова и људи.“